Odaberite knjigu!


cijena 150 Kn

 



Ovaj banner možete
postaviti na
svoju stranicu

 

 

ČITALI SMO ZA VAS

Milorad Tomanić
SRPSKA CRKVA U RATU I RATOVI U NJOJ
Izdavać:
Medijska knjižara Krug
Beograd, Makedonska 5

(OPASKA: objavljujemo ovaj članak u izvornom obliku, na srpskom jeziku, Hrvatski informativni centar)

Predgovor

Na samom početku rada na ovoj knjizi, dok je sve još bilo u fazi prikupljanja podataka i prvih razmišljanja o njenom mogućem izgledu, imao sam želju da to bude jedan hronološki i što celovitiji prikaz većine dešavanja na prostorima bivše SFRJ tokom poslednje dve decenije XX veka.

Ubrzo sam, međutim, shvatio da je moja želja, nalik želji onih koji su pokušali da naprave Veliku Srbiju, neostvariva. Čitava menažerija likova koji su se ko zna odakle pojavili i godinama tutnjali javnom scenom Srbije, a posebno gomila izgovorenih gluposti u tom periodu, naterali su me da se, baš kao i borci za Veliku Srbiju, spustim na zemlju i budem mnogo skromniji u svojim namerama.

Postalo mi je jasno da je to ogroman posao koji zahteva timski rad iz kojeg bi proizašla višetomna enciklopedija srpskog zanosa, ludila i stradanja tokom 80-ih i 90-ih godina. Zato sam se opredelio za samo jedan segment, jednu kariku lanca koji je bio obmotan oko vrata srpskog naroda i koji ga je polako, ali sasvim sigurno davio. Ta karika bili su "ljudi u crnom", tj. episkopi i sveštenstvo Srpske pravoslavne Crkve. (Naravno, ne svi, ali svakako ogromna većina)

Za njih sam se odlučio bez mnogo dvoumljenja. Već posle prvih pročitanih stranica crkvene štampe oni su postali moji apsolutni favoriti. Proveo sam sate i sate u patrijaršijskoj biblioteci čitajući crkvene novine, časopise, službene glasnike, i sve više otkrivajući da ispod tih crnih mantija kucaju žestoka i strasna srca koja bi mogli poželeti i oni najžešći i najstrasniji momci.

Ali, iako su "glavni junaci" ove knjige prvenstveno pojedini velikodostojnici SPC, bilo je neizbežno da se pažnja posveti i drugim ljudima čije je glavno oružje reč, onima koji su uz srpske episkope bili vodeći konstruktori gradevine zvane Velika Srbija. Gradevine koju će Srbi pokušati da podignu pod rukovodstvom Slobodana Miloševića i koja će im se na kraju sručiti na glavu.

Naravno, osim ljudi, za ovu knjigu važne su i ideje, reči koje su ti ljudi upućivali svom nesrećnom srpskom narodu. Mada mnogi misle drugačije, trebalo je uložiti veliki napor da se Srbi uvere u ispravnost svega onoga što su neki pripadnici njihovog roda činili tokom ratnih 90-ih godina. Trebalo je srpski narod ubediti da je uvek vodio odbrambene i pravedne ratove koji su uvek započinjali oni drugi. Nije bilo nimalo lako navesti jednog običnog, prosečnog čoveka da iz mirnog porodičnog života ode na ratište i počne da ubija.

I da još poveruje da je sravnjivanje Vukovara sa zemljom i držanje Sarajeva u opsadi više od hiljadu dana bogougodno delo srpskih pravednika. Za sve to bila je neophodna dobro razradena ideologija. Inače, da je nije bilo, odnos većine Srba prema svemu što se dešavalo tokom 90-ih godina verovatno bi bio sasvim drugačiji. Ili, kako to kaže sociolog Leo Kuper: "Bar kada dejstvuju zajedno, izvršiocima genocida potrebna je neka ideologija kako bi dali legitimitet svome ponašanju, jer bi se bez nje morali i sami i medusobno videti onakvima kakvi u stvari jesu - obični lopovi i ubice."'

A kada je srpski narod, i pored silnog truda svojih umnih prvaka, doživeo jedan od najvećih poraza i padova u istoriji, trebalo ga je ubediti da je to opet znak njegove posebnosti i pravednosti. Mitropolit Amfilohije, na primer, govorio je: "Hoće Bog nešto veliko od ovog naroda čim ga stavlja u žižu svetskih zbivanja."

Sličnost ovih mitropolitovih reči sa porukama koje su Nemci pre i tokom II svetskog rata dobijali od svojih voda možda je sasvim slučajna. (I sa Nemcima je Promisao imala neke posebne namere, jer i oni su sredinom XX veka bili stavljeni u centar svetskih zbivanja, baš kao i Srbi na kraju tog istog veka.) Možda je slučajna i sličnost u odnosu srpskih i nemačkih voda prema pripadnicima svojih naroda.

Taj odnos najbolje su izražavale dve teoreme koje je uspostavio Jozef Paul Gebels, Hitlerov ministar za propagandu i prosvećivanje narodnih masa, a koje su glasile: "Kažete li laž dovoljno puta i zatim je ponavljate, ljudi mogu početi verovati u nju" i "Običan svet je uglavnom primitivniji nego što možemo zamisliti.

Propaganda uvek mora biti jednostavna i imati mogućnost ponavljanja".' Ali, da li je slučajna i identična sudbina srpskog i nemačkog naroda koji su preživeli velika stradanja pričinivši pripadnicima drugih naroda još veća? Pokušaj da odgovorimo na to pitanje jedan je od osnovnih motiva ove knjige.

Novi srpski poredak
Mnogi ugledni i umni Srbi dugo već pokušavaju da ubcdc pripadnike sopstvenog naroda da su neorganizovani, nesposobni za strpljiva projektovanja i da malo šta rade po planu, nego sve ad hoc, u hodu i od danas do sutra.

Kao suštu suprotnost takvoj predstavi o Srbinu obično navode organizovanog, preciznog i dugoročnom planiranju sklonog Nemca. U ovom karakterisanju svog naroda pojcdinci su čak pomalo i preterivali. "Srbi su lud narod!" rekao je Jovan Rašković, voda krajiških Srba, u jednom razgovoru sa predsednikom Franjom Tuđmanom, neposredno pred početak rata u Hrvatskoj. Iako je bio tajan, ovaj razgovor dvojice lidera je zbog nekorektnosti hrvatske strane ipak prezentovan javnosti. Tako je srpski narod mogao da sazna kakvo mišljenje o stanju njegovog nervno-duševnog zdravlja ima jedan stručnjak za tu oblast, neuropsihijatar Jovan Rašković.*(a)

Međutim, dešavanja na prostorima bivše SFRJ tokom 80-ih i 90-ih godina pokazala su da je ovakva slika o srpskom narodu, ili možda preciznije o njegovim vodama, apsolutno netačna. U stvari, moglo bi se reći sasvim suprotno.

Pastiri srpskog slovesnog stada, i oni svetovni i oni duhovni, demonstrirali su takvu sposobnost dugoročnog planiranja i projektovanja na kakvoj bi im mogli pozavideti i sami Nemci. Cini se, čak, da je i priča o naivnom i neorganizovanom Srbinu bila rezultat jednog dobro promišljenog srpskog plana.

U taj plan spadalo je i stalno pominjanje teorije o zaveri celog sveta protiv Srba i o "novom svetskom poretku". Ipak, ispod varljive površine prozirala se suština - u pitanju je zapravo bila zavera Srba protiv celog sveta i "novi srpski poredak" koji je trebalo uspostaviti bar na prostorima bivše SFRJ.

One koji na ovakvu tvrdnju sumnjičavo klimaju glavom,misleći da Srbi za to nisu imali mogućnosti, prvenstvenotehničkih, podscćamo da je poznati srpski slikar i patriota Milić od Mačve svim neprijateljima srpskog roda zapretio "Teslinom bežičnom energijom pozajmljenom iz središta magnetskog polja Zemlje". "Uskoro će Srbi biti gospodari sveta.

Već sada Srbi raspolažu tajnim oružjem iz takozvanog Teslinog paketa, predatog 1943. godine ambasadoru Fotiću. Ako samo jedna bomba padnc na Beograd - Vatikan, Beč, Bon i Zagreb biće potreseni iznutra silom formulc V3=0. Kad se to desi, Atlantiđani će se pojaviti i proglasiti Srbe imperijalnim narodom, koji će od tog časa u ime njih zavesti red na Zemlji i zagospodariti svetom."' Na ovaj način, govorio je Milić od
Mačve, u dva napada bili bi uništeni Zagreb, Beč, Tirana, Sofija, Prag i Vatikan. Rim bi bio pošteden, jer Srbi cene nje govo umetničko nasleđe. U drugom krugu stradala bi cela Ne mačka i njoj slične države, a takođe i gradovi Ankara, Teheran, Džeda, Meka i Medina. To što Srbi nikada nisu izvršili ova dva
razorna napada verovatno treba pripisati dobroti srpskog srca.

Osim stradanja koje su im Srbi mogli prirediti, Milić od
Mačve je prorokovao i kako će Bog kazniti srpske neprijatelje:

"Čitavu zapadnu hemisferu zahvatiće neslućena lančana tek tonska pomeranja u trajanju od 15 minuta. Tako da će živih ljudi ostati samo toliko da se može skloniti pod krošnju jedne šljive. Ta krošnja je metafora za Srbiju." Naravno, Srbi će "jedi ni biti u stanju da posle ove tektonske katastrofe kao jedini
preživeli narod žive na planeti. To je zbog toga što će ovih narednih osam godina dok ne dođe do katastrofe Srbi pod sankcijama naučiti da žive u prirodi i to će ih spasti. Oni će jedini tada biti u stanju da posle apokalipse obnove novu evropsku civilizaciju.'' Po rečima srpskog slikara i patriote, ova
"tektonska katastrofa" trebalo bi da se dogodi u junu 2001.godine. Nažalost, Milić od Mačve nije doživeo da vidi da li će se njegovo proročanstvo obistiniti, ili će i Gospod prema srpskim neprijateljima biti velikodušan kao što su Srbi bili.
U znak poštovanja za ove i mnoge druge mudre reči koje je izrekao tokom svog ovozemaljskog života,

sljedeća

 

Vijesti | Audio | Dom i svijet | Turizam | HIC TV | Oglasnik | Knjige | Hrvati izvan domovine | Linkovi | Marketing | O nama

Copyright 1999 - 2001 Croatian Information Centre. All rights reserved.
Included in this bulletn: Reproduction or copying of images is prohibited.
Croatian Information Centre - Service Agreements
Contact Croatian Information Centre