Odaberite knjigu!


cijena 150 Kn

 



Ovaj banner možete
postaviti na
svoju stranicu

 

 

ČITALI SMO ZA VAS

uglavnom kolege po peru, da su se predali i da "slugeranjski" i "lakejski" prihvataju mirovne ponude međunarodne zajednice.

CRKVENA ESTRADA HVALI SLOBODNA MILOŠEVIĆA

Najgrlatiji čovek iz redova Srpske pravoslavne crkve tokom 80-ih godina, ali i u prvoj polovini 90-ih, bio je nesumnjivo vladika Atanasije Jevtić. U to vreme on je postao jedna od najpopularnijih i najvidenijih ličnosti u javnom životu Srbije (pa i šire).

Svojom knjigom "Od Kosova do Jadovna" (1984), koja je tampana u nekoliko izdanja, pokrenuo je pitanja koja su do tada uglavnom izbegavana - problem Srba na Kosovu i problem ustaškog genocida nad srpskim stanovništvom u NDH. Zbog svojih žestokih nastupa i upotrebe reči i izraza koji po mišljenju mnogih ne priliče sveštenom licu, budući vladika Atanasije Jevtić jc stekao velik broj neprijatelja, ali i strasnih obožavalaca.

Kakvu je popularnost uživao Atanasije Jevtić 80-ih godina može se videti i iz opisa jedne od brojnih tribina na kojima je učestvovao. Petnaestak minuta pre početka, kao i uvek kada je govorio Atanasije Jevtić, sala je bila dupke puna, ispunjena toplotom brojnih ijudskih tela i posebnim duhovnim elektricitetom. Svi govornici, osim gospodina Atanasija, već su bili tu.

Na molbu organizatora da se još malo sačeka, pošto gospodin Atanasije iz objektivnih razloga kasni, niko se nije bunio, jer je za većinu prisutnih on bio jedini razlog dolaska. Kada je gospodin Atanasije ušao u salu, svi su poustajali i pozdravili ga dugim aplauzom.

On je zamolio da mu se oprosti zbog kašnjenja, jer je tog dana imao i imaće opet neke neizostavne obaveze, i da mu zbog toga ostali učesnici dopuste da prvi govori kako bi mogao ranije da ode. Prisutnima se izvinio što neće moći da ostane i odgovara na njihova pitanja. Pošto je gospodin Atanasije završio svoj govor, nekoliko puta prekidan aplauzom oduševljene publike, svi su ponovo poustajali i frenetično mu aplaudirali. A kada je budući vladika krenuo da izade, otprilike trećina prisutnih pošla je za njim i zajedno s njim napustila salu!

Popularnost koju je 80-ih godina stekao pričom o genocidu i kosovskom zavetu, početkom 90-ih vladika Atanasije Jevtić je podigao na svetski nivo i to svojim žestokim kritikama Slobodana Miloševića i njegovog režima. On je to tako srčano radio da se sticao utisak kako je oduvek bio antimiloševićevac.* (f)

Međutim, nije bilo tako. Još 1988. godine tadašnji jeromonah je izražavao svoje divljenje prema srpskom voždu, prisustvujući i velikom mitingu na Ušću na kome je Slobodan Milošević govorio pred oko milion (?) Ijudi.

Tom prilikom profesor Atanasije je sa sobom poveo i studente Bogoslovskog fakulteta, ni krive ni dužne, da i oni čuju šta to veliki voda ima da kaže. Sledeće godine u avgustu, u jednom intervjuu, budući vladika je iskoristio sećanje na nevine žrtve da bi pohvalio Slobodana Miloševića i izrazio mu svoju zahvalnost zbog svega što čini za srpski narod:

"Najteže nas je peklo poricanje naših nevinih žrtava, čiji broj doseže milion. Pa kada su nam se creva prosula na Kosovu i Metohiji, i nad tom svenarodnom patnjom podsmevali su se i pravili politikantske račune i pazare, moralo je ovom narodu da pukne pred očima, da mu 'puknu trpila', kako sam narod kaže. Ili, kako je rekao Slobodan Milošević: 'Ponizili su bili jedan ponosit narod.' Hvala Miloševiću što je to medu prvima shvatio."'4 Iste godine pohvalio je Miloševića i Dušana Čkrebića, zato što im je "kosovska tragedija srpskog naroda probudila savesti" i što su pogledali "kosovskoj ištini u oči".


-----------
(a) Mada doktoru Raškoviću niko nije osporavao kompetentnost za davanje ovakvih dijagnoza, ona se mnogima nije dopala, pa su je neki iskoristili da ga uklone iz političkog života. Nije na odmet pomenuti da je Srpska pravoslavna crkva odlikovala gospodina Raškovića ordenom Svetog Save I stepena. Pronicljivi srpski episkopi verovatno su shvatili ono što većina Srba nije-lažno pripisivanje ludila srpskom narodu bio je dalekovid potez gospodina Raškovića. Pretpostavijajući šta će uskoro poćeti da se dešava (Vukovar, Sarajevo, itd.). dr Jovan Rašković je znao da se ludilo i neuraćunijivost pred svim sudovima sveta mogu iskoristiti kao olakšavajuća okolnost.

----------

(b)Ćetvrti "justinovac", vladika raško-prizrenski Artemije Radosavljević, postaće izuzetno aktuelan tokom 90-ih godina. Sva ćetvorica su bili ućenici poznatog srpskog teologa, arhimandrita dr Justina Popovića, koji je od komunističkih vlasti prognan sa Beogradskog univerziteta u manastir Ćelije kraj Valjeva, gde je drian u nekoj vrsti poluzatočeništva.

-------------

(c) Gospodin Radomir Rakić-Raka ponovo će se naći na dužnosti glavnog urednika "Pravoslavlja" 1998. godine. Uz njega u uredništvu ovog lista i '80. i '98. godine bio je i gospodin Gradimir Stanić-Grada. Njih dvojicu, kao i još neke "pozadince" u SPC, mogli bismo nazvati Ijudima "za sva vremena i sve režime".

--------------

*(d) Na jednom mestu Slobodan lnić kaže: "Ko se danas, na primjer, izuzev ućesnika već legendarnih studentskih demonstracija t968. uopšte sjeća Vuka Draskovića, današnjeg vode fantomskih Dražinih ćetnika, kad je medu prvi ma, poslije poznatog Titovog obraćanja studentima, zaigrao kozaračko kolo".
"Ili, nije li već duboki zaborav prekrio Draškovićevu novinarsku karijeru u
Tanjugu u kojem su se mogli zaposliti samo oni koji su 'boli oči' svojom
odanošću i pripadnošću i još nekim drugim uslugama učinjenim 'otadžbini',kako bi danas rekao Vuk Drašković u okviru svoga novog diskursa". (Slobodan Inić,. Tri politička portreta, u: "Radikalizacija srpskog društva", Helsinškiodbor za Ijudska prava, Beograd 1997).

--------------------

(e) Na sahrani trojice svojih telohranitelja i saradnika koji su poginuli u
izrežiranoj saobraćajnoj nesreći, Vuk Drašković je zapretio ubicama da će "svojim glavama platiti". Tom prilikom Vuk je rekao da se "zločin ne oprašta" i da nema "ni hrišćanstva. ni Crkve, ni patrijarha, ni Boga, ni političke stranke koja sme zločincima uputiti jednu reč Ijubavi ili spremnosti na oproštaj".
(Fonet, 6. oktobar 1999). Srećom za ubice, Vuk Drašković je opet bio jaći na zboru negti na tvoru, pa nikome nije dlaka falila s glave, a kamoli glava. Ali se zato još jednom pokazalo da ima istine u onoj narodnoj "Gvožde se kuje dok je vruće". U trenutku bola zbog smrti svojih prijatelja. bivši (?) komunista Vuk Drašković ćak je i Bogu odredio kome sme a kome ne sme opraštati. Nažalost, ovo je bio samo jedan od brojnih primera "hrišćanstva" kakvog su se Srbi nagledali i naslušali tokom 80-ih i 90-ih godina.

-------------

(f)"Ja sam, nažalost, bio prorok odavno", pokušao je da nas ubedi vladika Atanasije Jevtić, nadajući se da smo zaboravili njegovi reći i dela iz 80-ih godlfla, "2lfii j ta) itđffltifilštiki ti?anin štupiđ na vlasi, i govorio sam, a nisu mi verovali, pa mi ni sada verovatno neće verovati, ali je to tako: da je Milošević izdajnik srpski koji nas je izdao i prodao i koji nas i dalje prodaje. I još onda napada nas da smo mi krivi, a on. komunjara i njegove komunjare, oni su'nevini'. A znamo da je ovaj rat započeo pod petokrakom". (Vladika Atanasije Jevtić, Najgori od svih mogućih ratcva, iz zbornika sa Drugog hogoslovskofilosofskog simpozijuma objavljenog pod nazivom "Jagnje Božije i Zvijer iz bezdana". Izdavač: "Svetigora", Izdavaćka ustanova Mitropolije Crnogorskoprimorske, Cetinje 1996. godine).
-----------------

Vijesti | Audio | Dom i svijet | Turizam | HIC TV | Oglasnik | Knjige | Hrvati izvan domovine | Linkovi | Marketing | O nama

Copyright 1999 - 2001 Croatian Information Centre. All rights reserved.
Included in this bulletn: Reproduction or copying of images is prohibited.
Croatian Information Centre - Service Agreements
Contact Croatian Information Centre